Na današnji dan, 24. avgust

Tweet

79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija i hiljade ljudi je poginulo. Ova tragedija ostavila je, međutim, jedinstveno svedočanstvo za buduće generacije, pošto je Pompeja ostala potpuno očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je danas svojevrstan izvor prvog reda o životu i kulturi Rimljana tog vremena. 1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Inicijatori pokolja poznatog kao "Vartolomejska noć" bili su Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, i rimokatolički poglavar papa Grgur XIII, koji je povodom toga naložio da bude iskovana medalja, proglasivši odmazdu nad hugenotima "svetim ratom za jedinu istinitu veru". 1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Henri Maksimilijan Birbom, poznat kao Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman "Zulejka Dobson", kritike "Božićni venac", "Dela Maksa Birboma". 1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa "Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka "Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu". 1914 - Završena je Cerska bitka, prvi veliki okršaj u Prvom svetskom ratu. Srpska vojska je tada do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi započetih 12. avgusta prelaskom austrougarskih trupa preko Drine, gubici agresora dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. 1922 - Predstavnici Arapa usprotivili su se na sastanku u Nablusu odluci Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat nad Palestinom. Suština problema oko te teritorije bio je sukob arapskog i jevrejskog stanovništva. Palestina je (kao i veći deo današnjeg Bliskog istoka) do Prvog svetskog rata bila sastavni deo Turske. Društvo naroda je tada poverilo mandat nad Palestinom, Jordanom i Irakom - Britaniji, a nad Sirijom i Libanom Francuskoj. 1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio se za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima, otuda je 1994. zajedno sa Šimonom Peresom i Jicakom Rabinom dobio Nobelovu nagradu za mir. 1954 - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD. 1968 - Francuska je u južnom Pacifiku, na atolu Mururoa (u Francuskoj Polineziji) izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala peta termonuklearna sila u svetu. 2006 - Međunarodno udruženje astronoma donelo je odluku da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven, što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema odluci 2.500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u Pragu, nakon žustre prepirke dogovoreno je da on pripada kategoriji patuljastih ili minornih planeta.   Izvor: Zanimljive informacije

79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija i hiljade ljudi je poginulo. Ova tragedija ostavila je, međutim, jedinstveno svedočanstvo za buduće generacije, pošto je Pompeja ostala potpuno očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je danas svojevrstan izvor prvog reda o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Inicijatori pokolja poznatog kao "Vartolomejska noć" bili su Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, i rimokatolički poglavar papa Grgur XIII, koji je povodom toga naložio da bude iskovana medalja, proglasivši odmazdu nad hugenotima "svetim ratom za jedinu istinitu veru".

1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Henri Maksimilijan Birbom, poznat kao Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: roman "Zulejka Dobson", kritike "Božićni venac", "Dela Maksa Birboma".

1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa "Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka "Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu".

1914 - Završena je Cerska bitka, prvi veliki okršaj u Prvom svetskom ratu. Srpska vojska je tada do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi započetih 12. avgusta prelaskom austrougarskih trupa preko Drine, gubici agresora dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.

1922 - Predstavnici Arapa usprotivili su se na sastanku u Nablusu odluci Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat nad Palestinom. Suština problema oko te teritorije bio je sukob arapskog i jevrejskog stanovništva. Palestina je (kao i veći deo današnjeg Bliskog istoka) do Prvog svetskog rata bila sastavni deo Turske. Društvo naroda je tada poverilo mandat nad Palestinom, Jordanom i Irakom - Britaniji, a nad Sirijom i Libanom Francuskoj.

1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio se za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima, otuda je 1994. zajedno sa Šimonom Peresom i Jicakom Rabinom dobio Nobelovu nagradu za mir.

1954 - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.

1968 - Francuska je u južnom Pacifiku, na atolu Mururoa (u Francuskoj Polineziji) izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala peta termonuklearna sila u svetu.

2006 - Međunarodno udruženje astronoma donelo je odluku da Pluton nije planeta kako je kategorisan 1930. kada je otkriven, što znači da Sunčev sistem nema devet već osam planeta. Prema odluci 2.500 astronoma iz 75 zemalja, okupljenih na konferenciji u Pragu, nakon žustre prepirke dogovoreno je da on pripada kategoriji patuljastih ili minornih planeta.

 

Izvor: Zanimljive informacije