Nakon što sam pročitao jedan zanimljiv članak, rešio sam da počnem ovu seriju članaka o poznatim ličnostima iz naše istorije za koje verovatno niste čuli. Mislim da će članci izlaziti jednom nedeljno (kao ovaj, nedeljom).
Prva osoba o kojoj ćemo pisati je Petar Popović Tekelija.Ne, nije greška, ne mislim na Savu Tekeliju (za njega bi trebalo da ste čuli, prvi srpski doktor prava i predsednik Matice Srpske). Petar Tekelija, inače stric Save Tekelije, bio je ruski oficir srpskog porekla koji je dostigao najviši čin koji je jedan Srbin zaslužio u ruskoj vojsci, general-anšef.
Svoju vojnu karijeru započeo je u 21. godini, kada je otišao umesto svog oca u Rat za austrijsko nasledje, služeći u austrijskoj vojsci. Tom prilikom je dobio čin hajdučki lajtnant. Po povratku kući sukobio se sa ocem, jer je želeo da zadrži komandu. Tada je rešio da krene dalje svojim put, zatražio otpust iz austrijske vojske i otišao u Rusiju gde je nastavio svoju vojnu karijeru. Učestvujući u mnogobrojnim ratovima u drugoj polovini 18. veka koje je Rusija vodila, kao što su Sedmogodišnji rat, tzv. Poljska kampanja, Rusko-turski ratovi i likvidacija autonomije Zaporoške Seči (u kome je dobio nadimak po kome je poznat u ruskoj istoriografiji, likvidator Zaporoške Seči), dokazao je svoju vojnu sposobnost i zaslužio čin general-anšefa.
Petar Tekelija se nikada nije ženio, ali je imao dvoje dece, sina i kćerku, nad kojima je priznao očinstvo pred kraj života i učinio ih naslednicima većeg dela svog bogatstva. Živeo je u dvorcu koji je sagradio u Novomirgorodu. Na svom posedu u Hmeljovu izgradio je crkvu svetog Aleksandra Nevskog, a pri Nikolajevskoj crkvi u Novomirgorodu je izgradio i ukrasio kapelu posvećenu svetim apostolima Petru i Pavlu.
Pročitajte više o Petru Popoviću Tekeliji ovde.
Sledeće nedelje vas očekuje nastavak ovog serijala, a ako imate neki predlog o kome bih trebao da pišem, ostavite ga u komentarima.
Нема коментара:
Постави коментар